[ Home ] [ Proizvodi ] [ Specijalni program ] [ Standardni program ] [ O drvetu ] [ 3D animacija ] [ Linkovi ]  
       
 
Drvo je oduvek bilo izuzetno cenjen materijal.
Pruža velike mogućnosti za primenu ali, istovremeno,
zahteva veštinu prepoznavanja osobina, odgovarajuću
pripremu, stručnu obradu i zaštitu.
Pripremili smo vam kratku priču o osnovnim karakteristikama
i mogućnostima primene nekoliko različitih vrsta drveta.		  
             
    Struktura drveta - građa  
  Da bi se dobila jasna slika o strukturi stabla drveta, vrše se preseci u stablu. Ovi preseci su upravni jedan na drugi i ima ih ukupno tri:
  • presek koji se izvodi normalno na osu stabla zove se čeoni presek.
  • Presek izveden na osu i jedan od prečnika stabla zove se radijalni presek (ogledalo).
  • Presek izveden paralelno sa osom stabla zove se tangencijalni presek.
 
  Ako posmatramo čeoni presek stabla možemo jasno da vidimo slojeve strukture drveta i to:
  • spoljnu koru;
  • liku;
  • kambijum;
  • drvenu masu i
  • srž.
 SRŽ je centralni tanak sloj stabla i može da bude do 15 mm. Oko srži (srca) obrazuju se godišnji prstenovi. Oni su u stvari presečne slike drvenih omotača nastalih u toku rašćenja drveta.
Debljanje drveta nastaje stvaranjem novih ćelija prema unutrašnjosti. One nastaju od kambijuma koji se nalazi spolja ispod like. Kako se od kambijuma stvaraju nove ćelije iznutra, šire se i godišnji prstenovi dok razvijanjem ćelija od kambijuma spolja jača kora drveta.
Formiranje novih ćelija od kambijuma počinje od maja meseca i traje do prestanka vegetacije u jesen.		  
       
  Hemijski sastav drveta
Skoro sve vrste drveta klasifikuju se po svom elementarnom
sastavu, pa se može reći da prosečno drvo sadrži:
50% ugljenika; 6% vodonika; 43% kiseonika,
a ostatak sačinjavaju azot i mineralni sastojci.
Sadržaj pepela varira i zavisi od mesta rašćenja drveta.
Kora drveta sadrži više pepela. Glavnu masu drveta sačinjavaju još: celuloza; smola; mast i vosak.		  
       
    Osobine drveta  
       
  Osnovne osobine drveta, od značaja
za obradu su:

 

 Skupljanje drveta
Pod ovim se podrazumeva promena volumena drveta usled uzimanja i ispuštanja vlage. Pri sušenju drveta (gubi se vlaga) vlakna se jako skupljaju u poprečnom  pravcu. Drvena masa se odupire i dolazi do pucanja drveta.
Da bi se izbeglo pucanje drveta usled nepravilnog sušenja, svako drvo namenjeno duborezu mora pre obrade pažljivo da se osuši. Drvo se suši na umerenoj temperaturi, duže vremena i u suvoj prostoriji. Drvo namenjeno za seču i obradu najbolje se priprema ako se još u proleće oguli od kore i ostavi do jeseni, a zatim tek u jesen odseče! Odsečeno stablo treba ostaviti u zaklonjenom 
vazdušnom prostoru da se osuši.		  
       
    Otpornost - čvrstoća drveta
Pod ovim pojmom uopšteno podrazumeva se čvrstoća i otpor kojim se drvo suprotstavlja spoljnim silama prilikom razdvajanja njegovih delova. Otpornost i čvrstoća drveta direktno zavise od vlage - vlažno drvo manje je otporno od suvog! 		  
       
  Elastičnost drveta
U vezi sa čvrstoćom je još jedna karakteristika drveta, a to je elastičnost. Pod elastičnošću se podrazumeva nastojanje drveta da svoj oblik, promenjen usled dejstva spoljnih sila, po prestanku tih sila vrati u prvobitno stanje. Sa ovim je u direktnoj vezi savitljivost drveta. 		 
       
    Žilavost
Još jedna osobina drveta koja se ogleda u otporu drveta protiv  naprezanja prouzrokovanih vazduhom.
Tvrdoća je sila otpora koju ispoljava drvo prilikom prodiranja drugog tela u njega. Tvrdoća je takođe u vezi sa vlažnošću
- suvo drvo je znatno tvrđe od vlažnog drveta.		  
       
    Cepljivost
Definiše se kao otpornost drveta protiv cepanja, odnosno osobina da njegova građa pruža određeni otpor prodiranju nekog klinastog tela koje teži da rastavi drveno tkivo. Ovo je vrlo važna osobina bitna za obradivost drveta duborezom. Uvijeno rašćenje, čvorovi, koreni grana smanjuju cepljivost drveta, dok pravilan rast, fina vlaknasta struktura i bogatstvo u sržnim zracima povećavaju cepljivost. Vlažnost drveta značajno utiče na cepljivost drveta. Najveći stepen cepljivosti ima ono drvo čija je vlažnost oko 10%.		  
       
       
  Izbor drveta za duborez
Za duborez se upotrebljavaju najviše takve vrste drveta koje
imaju ravnomernu i finu strukturu, koje nisu suviše tvrde, a nisu im previše istaknuti godišnji prstenovi, pa se drvo lako seče
u svim pravcima. U ovu grupu spadaju:
  • orah - kruška - mahagoni;
  • lipa - dud - abonos crni;
  • šljiva - šimšir itd.
  
       
  Vodi poreklo iz Azije, visok je oko 20 m. Za obradu je dobar samo zreo orah koji je kompaktan i dobro se obrađuje nožem, polira i glača. Seče se u svim pravcima, ima pora ali su nevidljive. Zbog toga se vrlo često koristi za duborez. Orah je vrlo trajno drvo, čak mu se i koren koristi za obradu.  
       
  Lipa je evropsko drvo, visoka je oko 30 m. Ovo je lako i meko drvo crvenkastobele boje. Lipa ne spada u trajno drvo i prilično se skuplja pa se zbog toga ne upotrebljava za trajnije radove u duborezu. Zbog pomenutih osobina ne smatra se prvoklasnim drvetom pa se zbog toga koristi uglavnom za jeftinije rezbarske radove.  
       
  Uspeva u Evropi (izuzev severnih i severoistočnih delova) i Zapadnoj Aziji. Ovo je srednje teško i tvrdo drvo, čvrsto, lako se obrađuje. Ne spada u trajno drvo.
Koristi se u proizvodnji furnira, nameštaja, intarzijske, rezbarske radove i strugarske radove.		  
       
  Uspeva u Evropi, zapadnoj Aziji i severozapadnoj Africi. Ovo je teško, tvrdo, čvrsto i elastično drvo. Zbog svojih osobina se teško cepa i dobro se površinski obrađuje.
Najčešće se koristi u umetničkom stolarstvu, za strugarske i rezbarske radove, za stubove, za izradu sudova, pribora za jelo.		  
       
  Šljiva je domaće drvo čiji se plod koristi za ishranu, a drvo se koristi za izradu duboreza. Ovo je tvrdo i teško drvo. Ni šljiva ne spada u trajno drvo jer se teško obrađuje i hoće da puca. Koristi se uglavnom zbog svoje crvenkaste boje i strukture lepih šara.  
       
  Ovo je takođe domaće drvo i koristi se za drvorez. Crvenkasto mrke boje, prilično tvrda, teško cepljiva, ali spada u trajno drvo koje je kompaktno, elastično i fino vlažno. Dobro se polira i obrađuje. Vrlo malo se suši, a pri sušenju ne menja oblik. Pogodno je za izradu pribora za merenje i crtanje (lenjiri i trouglovi).  
       
  Uspeva u Evropi, severnoj Africi i zapadnoj Aziji. Ovo je srednje teško i tvrdo drvo, čvrsto i elastično, lako se obrađuje. Dugo traje: nezaštićeno, na otvorenom do 120 godina; na slobodnom prostoru, pod krovom do 200 godina, a u zatvorenom prostoru i do 800 godina.
Prvorazredno tehničko drvo za potrebe građevinarstva, pragove, gradnju brodova, najbolje bačvarsko drvo. Dosta se koristi za stolariju, nameštaj, furnir, parket i podove.		  
       
  Uspeva u centralnoj i južnoj Evropi.
Teško i tvrdo drvo, čvrsto i vrlo elastično, dobro se obrađuje. Ne traje dugo: nezaštićeno, na otvorenom do 60 godina; na slobodnom prostoru, pod krovom do 100 godina, a u zatvorenom prostoru i do 800 godina.		  
       
    Dud (Morus sp.)
Dud je drvo iz južnih krajeva Evrope. Težak je, tvrd i sjajan, teško se cepa i trajan je. Pod uticajem svetlosti dobija tamnocrvenu boju kao mahagoni. Upotrebljava se za drvorez, stolariju, u kolarstvu, kačarstvu itd. 		 
             
    Šimšir (Buxus sempervirens)
Ovo je vanredno fino drvo žute, čak izrazito žute boje. Kompaktan je, ima vrlo finu strukturu. Šimšir je teško drvo, teško se cepa i spada u red trajnog drveta. Pored rezbarije, šimšir se upotrebljava i za izradu instrumenata, intarzije i drvenog mozaika. 		 
       
  Bor obični - Pinus sylvestris
Uspeva u Evropi i severnoj Aziji. Ovo drvo je lako, meko, srednje čvrsto, elastično, lako se obrađuje i vrlo je trajno. To je građevinsko i stolarsko drvo. Koristi se i za: nameštaj, stolariju, podove. Trajnost: nezaštićeno, na otvorenom do 85 godina; na slobodnom prostoru, pod krovom do 120 godina, a u zatvorenom prostoru i do 1000 godina.
Crni bor - Pinus nigra
Uspeva u južnoj Evropi, severnoj Africi i Maloj Aziji. Ovo drvo je srednje teško, meko, srednje čvrsto, elastično, lako se obrađuje i vrlo je trajno. Ima istu primenu kao i običan bor.		  
       
  Postoji više vrsta, koje uspevaju u tropskim područjima Amerike, zapadnoj Africi, Gani, Kongu, Ugandi.
Mahagoni je žućkasto crvene do tamnocrvene boje. Dosta je teško drvo, tvrd je i teško se cepa. Pravilnog je rasta, trajnog je i postojanog oblika. Zbog svojih prvoklasnih osobina spada u najskupocenije vrste drveta. Vrlo je kompaktan, odlično se polira i obrađuje u rezbarstvu.
Koristi se za: izradu nameštaja (kao furnir i masivno drvo); za uređenje enterijera stambenih i radnih prostora, aviona, železničkih vagona i brodskih salona, u umetničkom stolarstvu; za izradu preciznih sprava (mernih instrumenata i fotoaparata); za izradu auto karoserija. Pored toga, koristi se i za izradu etuija, kutija za radio i televizore, uglomera, lenjira, ručki, za strugarske i rezbarske radove. 		  
       
  Vrlo je teško i tvrdo drvo, zbijene i jake kompaktne strukture. Spada u red trajnog drveta. Skoro je sasvim necepljivo drvo pa u preseku liči na metal. Najbolji abonos dobija se sa Cejlona. Ovo drvo najviše se upotrebljava za proizvodnju intarzija i ukrasa.
Pored crnog postoje plavi i zeleni abonos. 		 
       
  Uspeva u Evropi, a preko Urala prodire i duboko u Aziju. Ovo je lako, srednje tvrdo, osrednje čvrsto, srednje elastično drvo. Lako se obrađuje, ne traje dugo. Koristi se za: nameštaj (kao furnir i kao puno drvo); za izradu kutija za cigare; za olovke i igračke; za strugarske i rezbarske radove.
Trajnost: nezaštićeno, na otvorenom do 40 godina; na slobodnom prostoru, pod krovom do 40 godina, a u zatvorenom prostoru do 400 godina.		  
             
             
         
  Infotrend
Crea(c)tive Design		 SZR "Putnik", Serbia, 11080 Zemun
Ugrinovačka 92 (ulaz iz Stevana Jovanovića)
tel/fax: (+381) 11 316-43-22; 063 264-121
E-mail: putnikb@nadlanu.com